I have no idea....

sinoc mi je na pamet pala neka tema pa sam odlucila napisati pricu....
nije to nis posebno jer znam da je necu zavrsiti...XD
al sam misla da vi presudite kakva je...
nabrzaka je napisana tako da....


************************


-Dizite se lijencine!!!
Glas Orochije bi svakoga probudio.Jos jedan dan,jos jedna patnja.
-Yuri,Aurora!!Vi imate poscistiti sobu princeva.
Yuri sam ja.I zivim u sirotistu.Ne obicnom vec u kraljevu dvoru.Zivim kao jedna od sluga,kao i mnogi drugi.Nikad nisam upoznala majku.Umrla je na mom rodjenju.Otac me je napustio u dobi od 9 godina.Bila sam preveliki teret covjeku koji je zivio od pića.Jednostavno me je ostavio pred sirotistem,dao mi ogrlicu u obliku japanske lepeze,pogledao me i otisao.Nisam ga vise vidjela.Vec sam 6 godina bez roditeljske ljubavi u svijetu okrutnosti.Sirotiste me je slalo po svakvakvim domovima i vilama da sluzim.Kakav mi je zivot bio sa pijanim ocem i po tri dana bez hrane ovo je ljepota.Zbog svoje marljivosti su me poslali na kraljev dvor u dobi od 13 godina.Dvije godine sam ovdje i strekla sam dobru prijateljicu.
-Hajde,Rora,pozuri!Mozda ih uhvatimo u krevetu!
-Ma daj,Yuri!Znas da se uvijek izgube kad treba pocistiti sobu.
-Ali radnim danima.Danas je vikend te bi ih trebali uhvatiti u krevetu.Hajde,hajde!!
-Uff,eto me!Samo da uzmem metlu.
Pozurile smo.Zelimo da uhvatimo princeve vec odavno.Vidjeli smo ih jedno 2-3 puta i ucinili su nam se preslatki.Ali kad dobijemo da ocistimo njihovu sobu njih nikad nema jer obicno odu prije naseg dolaska.Ali danas nam se mozda posreci.Dosli smo pred pozlacena vrata,nervozno se pogledale:
-Yuri,upadamo na tri.
-Skontala.
-Jed',dva,TRI!!
Pokucale smo i tiho otvorile vrata.Kroz mali otvor na vratima smo obje provukle glave.Soba je bila zamracena,a na drugom kraju sobe u dva kreveta culo se tiho komesanje.Zahihotale smo.
-Tiho.tiho.
-Neka,skontala sam.Al,Rora,kak cemo ocistiti sobu kad oni spavaju?
-Izgleda da cemo ih morati probuditi.
-Uuuuuuuuuuuu!!!!!!!!!!!!!Al prvo idemo u kupatilo da se malo uredimo.Mislim,ne mozemo stati pred princeve u ovakom stanju!!
-Idemo.Odmah cemo u ovaj njihov,al bez prevelikog prljanja.
Tiho smo trknule,malo kosu i odjecu izravnjale,lice oprale i…IDEMO!!!!
Rora se dosuljala do jednog,a ja do drugog kreveta te bagim glasom.
-Vase Velicanstvo.
I ja ponovih za njom.
-Vase Velicanstvo.Probudite se.
-Vec je odavno svanulo.
Kraljevic kod kojeg sam ja je rekao:
-Molim vas,Katori,jos malo.
-Nismo se naspavali cijeli tjedan kako treba.
Rora je izgovorila:
-Ali nismo mi Katori.On je trenutno zauzet.
Odjednom su se obadvojica naglo ustala da smo se Rora i ja sudarile ledjima.Nju je zapao stariji,Fuuma, a mene Kamui,mladji.Iznenadjeno su nas gledali.Kamui se zagledao u mene svojim zutim ocima.Mislim da sam se pocela crveniti.
-Izgleda,Kamui da su nam danas poslali ljepse budjenje.
-Tu si upravu.
-Vise nam je dosadio glas Katorija.Toliko nas je puta budio da smo postali otporni na njegovo budjenje.Ali protiv ovog nemam nista.
Rece to i pogleda u Roru.Odjednom se zacrvenila kao zalazece sunce.Zmucala je.
-Mi…ovaj…nismo znali da spavate…jer nismo znali da ste u sobi…a jos manje da spavate….
Kako ga Rora brzo slaga.
-Ispricavamo se zbog budjenja.Ubuduce cemo vas pustiti da spavate….
-Ma nema problema.Nemam nista protiv,a ne vjerujem da ima i moj brat.
-Naravno da ne.Lijepo je za promjenu cuti njezniji glas izjutra.Mislim,Fuuma,da bi trebali pustiti dame da pociste sto trebaju.
-Treba li pomoc?
-Naravno da ne,Vase visocanstvo.Mozemo mi ovo sami.
-Uredu.
Ustali su se.Spavacice su jos bile na njima.Predivni su.Otisli su se presvuci.Nas dvije smo krevete pospremile.Rora se zavalila u Fuumin krevet koji je jos bio topao.
-Rora,ustaj se!Ako nas uhvate…
-Ma smiri se Yuri.Nece.
-Vidim da su se dame vec raskomotile.
Izasao je Fuuma odjeven u odjelo koje mu je stajalo presavrseno.
-Ovaj…isprocavamo se…
-Ne,ne.Nema problema.Samo se vi odmorite.Kamui,pozuri!
-Stizem.
Izasao je Kamui.Ostala sam bez teksta.
-Pa nadam se dame da cemo se jos sretati.Molio bih za vasa imena.
-Ovaj.…ja sam Aurora Shaa….a ovo je Yuri Aiko Minamoto…
Poklonile smo se.
-E pa,trebamo vas zaduziti da nam cesce dolazite.Jer su nam dosadile stare gospodje koje se brinu ako imalo kazasljemo.Prenaporno je.Idemo mi.
-Vi se slobodno raskomotite,al zelimo cistu sobu na povratku.
-Fuuma,molim te pusti djevojke na miru.Mi idemo.Dovidjenja.
Rora i ja im u siti glas:
-Do vidjenja.
Izadjose te zatvorise vrata za sobom.

ni je mi se dalo čitat..........

koji komentar
lol

hvala....
XD...
al barem neka imam dva komentara....
XD....

super post...predobar je...

zar

AHA!!!

hh.....
ovdje cu samo pisati price koje mi padnu na pamet....
mozda ce samo jedna-dvije imati nastavak....XD